Moj tata je vlasnik jedne velike firme i za razliku od mnogih privatnika zapošljava samo stručne, obrazovane i ljude sa jakim iskustvom, a ne rodbinu i prijatelje. Jedino sam ja tu kojem se gleda kroz prste.
Jedna gospođa od nekih 35 godina je dolazila 3-4 puta, tražila da je tata zaposli i da je spremna da radi sve što treba iako ima završenu srednju ekonomsku školu. Bukvalno je molila da bude barem čistačica, jer kako je govorila njena djeca nemaju šta da jedu. Tata joj je zahvalio i rekao da nam trenutno ne trebaju novi radnici. Izvinula se što je smetala i sa suzama u očima izašla iz tatine kancelarije. Par sati kasnije sam pronašao njen broj kod sekretarice i pozvao je tražeći od nje da se nađemo u jednom gradskom restoranu.
Došla je tačno u minut i tada sam je pitao da li bi željela da bude moja lična sekretarica, iako realno to radno mjesto u našoj firmi uopšte ne postoji niti je meni potrebna pomoć te vrste. Naravno pristala je. Tata se par dana ljutio na mene, ali sam mu rekao da mi na kraju godine nekupuje novi automobil i da pare što je mislio uložiti u moje novo auto daje njoj, iako to nije ni djelić novca koje je planirao izdvojiti. To je bilo prije nešto više od 3 mjeseca, danas je ona tatina sekretarica. Žena je čudo, može raditi 20 poslova istovremeno. Ja… dobiti ću novi automobil, IPAK… nagrada od tate 🙂
Nema komentara :
Objavi komentar