Imam 23 godine i imam polusestru od četiri. Roditelji su nam/joj umrli pre dve godine i od tada se ja staram o njoj. Radim koliko god mogu, odustao sam od fakulteta jer nisam imao novca i ponekad mislim da ne mogu više i da je neću izvesti na dobar put, da nije srećna i da bi u svakom trenutku menjala mene za svoje roditelje. Ipak, juče, kad su najavili tornado, uplašio sam se više nego ikad jer sam mislio da je moja dužnost da je sačuvam od svega, jer joj dosta značim. Kada sam krenuo da joj pročitam priču za laku noć, upitao sam je da li se plaši, a ona je samo odgovorila: "Pa zašto bih? Samo ti mene zagrli jako pa nam neće vetar ništa, kako će tebe neko tako velikog da dira? Vidiš da si najjači i najbolji." Tad sam shvatio da ona ne očekuje od mene da joj pružim sve, voli me takvog kakav jesam. A volim i ja nju, više od života.
Nema komentara :
Objavi komentar