SREĐUJEM SOBU DANAS I NAĐEM JEDNU STARU, IZBLEDELU SLIKU NA KOJOJ DUVAM SVEĆICE… MOJ 9 ROĐENDAN, A PORED MENE SA ŠIROKIM OSMEHOM NA LICU MOJ STARIJI BATA. OKRENEM SLIKU, PIŠE:
Da zavrišiš osnovnu školu sa odličnim uspehom. Da upišeš srednju školu koju želis i završiš je kao najbolja učenica. Da upišeš medicinu i diplomiraš brzo. Da odeš u taj tvoj Egipat na more. Da odeš u Los Anđeles kad već toliko želiš. Da se smuvaš sa onim plavušanom. Da se srećno udaš. Da imaš puno dece. Da proputuješ ceo svet. Da imaš puno para. Da uvek budeš zdrava. Da budeš uspešna u sportu. Da dobro zarađuješ. Da kupiš kuću i kućnog ljubimca.
Da još dugo živimo srećno, veselo, zajedno! Voli te bata! I znate, sve se ostvarilo. Posle dvadeset godina, apsolutno se sve ostvarilo. Osim ovog zadnjeg. I već dvadeset godina, ja sam najnesrećnija osoba na svetu. Ovo zadnje se nije ostvarilo. Nedelju dana nakon mog devetog rođendana, moj brat je umro. Ali on je uvek bio tu, uz mene. Zato sam uspela…
Nema komentara :
Objavi komentar