Predajem matematiku prvim razredima u srednjoj školi. Prozovem nedavno jednu devojku pred tablu da reši zadatak. Ostala sam šokirana. Vrat pun “ljubavnih ugriza”, na ruci ožiljci od gašenja cigareta, na nogama gležnjače s petom od 15cm, pantalone izderane ispod stražnjice… Zamolim je da ostane nakon sata, odemo kod pedagoginje,zvali smo roditelje na razgovor, da bih doživela da se majka dere na mene, kaže da ne guram nos gde mu nije mesto, da to što ja ne znam što je stil i koje je vreme je isključivo moj problem itd. Zvali smo socijalnu radnicu. Na kraju je devojka završila u domu, pronašli su joj i travu u sobi. Nadam se da će se izvući iako se bojim da je prekasno.
Nema komentara :
Objavi komentar