Od prve bračne noći muž me zlostavljao, TUKAO i za najmanju sitnicu… i tako skoro 10 godina. Pokušavala sam da ga ostavim, da se razvedemo, ali on za to nije htio ni da čuje i priejtio mi je životom ako ga ostavim. Nisam bila dovoljno hrabra, ne možete ni zamisliti koliko teška situacija za jednu ženu 🙁 Varao me, ali to mi i nije toliko smetalo, jer ja za mene bio nebitan. Onda je prije 4 godine doživio tešku saobraćajnu nesreću, preživio, ali ostao 100%-tni invalid, prikovan za krevet, nepokretan.
Nakon toga sam na iznenađenje mnogih, obzirom da su skoro svi znali kakav je prema meni, ostala da živim sa njim, nisam se razvela od njega, ali ne zato jer ga volim i što želim da mu pomažem, već zbog toga da mu njegov teški život učinim još težim. Svaki dan pre njim, pored njega… imam odnose sa drugim muškarcima. U pogledu mu vidim da bi me ubio, DA MOŽE, ali nemoćan je.. naprosto uživam da mu nabijam pritisak. Jedino što mu još funkcioniše je mozak, a kada i on otkaže, tada ću ga i ostaviti. Karma je čudo, vratila mu je mnogo gore nego se on ponašao prema meni.
Nema komentara :
Objavi komentar