Udata sam za Nemca. Živimo u Nemačkoj i nije nam loše, posle izvesnog vremena se i navikneš na njihov način života.
Na sve sem jedne stvari. Nema topline rodbinske, prijateljske, svi negde žure, jure, sve se vrti oko novca…
a onda kad dođemo u Srbiju kod mojih na selo, moj muž se redovno ugoji nekoliko kilograma,
naučio je refrene narodnih pesama, par puta je rekao da ga u životu roditelji i rodbina nisu toliko ljubili kao moji kada ga vide…
čak redovno i zaplače kad se vraćamo nazad, prošli put smo na let zakasnili koliko se pozdravljao.
Par puta mi je padalo na pamet da mu predložim da dođemo u Srbiju ali nikad nisam glasno o tome razmišljala.
Sve dok nisam videla da je počeo da traži nekretnine da se preselimo 🙂
Izvor: ispovesti.com
Nema komentara :
Objavi komentar