Da, ja sam postao muška sponzorša. Nije me sram, ali mogu reći da sam požalio što sam ušao u brak sa užasnom osobom i koja je grozna prema meni. Nisam htio takav život da moram biti sa ženom koja će me financirati, ali tako je ispalo. Nisam nikada radio. Završio sam fakultet, tražio posao i naravno ništa. Evo ovo pišem sad dok mi žene nema doma jer da vidi što radim bi poludila na mene. Ali da krenem iz početka da shavtite koliko mi je teško.
Prije 3 godine smo se upoznali. Ja sam završio fakultet i to jedva i krenuo u potragu za poslom. Bio sam na hrpetinu razgovora i nikada ništa. Nisam jednostavno mogao naći posao. Nitko me nije htio. Živio sam u to vrijeme sa roditeljima, ali mi je naravno bio već problem to jer ja sam stariji i želim slobodu, a sloboda košta. A ništa zaposlio sam se kao konobar u jednom kafiću na moru. Bio je to sezonski posao i ok plaćen. I tako sam upoznao svoju buduću ženu. Ja sam konobario, a ona je sjedila sa frendicama na piću. I tako je par dana s njima dolazila u taj kafić jer su bile u kući blizu pa poslije kupanja još cuga. Krenuli u spiku i tako se upoznali. Pitala me želim li s njima poslije posla van i naravno pristao sam. Zašto ne, nisam ništa imao pametnije. Da ne duljim mi smo završili to ljeto skupa. Iskreno da vam kažem u tom trenutku nisam znao da ima brdo novaca. Tako da mi se sviđala, ali da kasnije sam požalio zbog toga. Kako smo bili neko vrijeme zajedno shvatio sam da je lovašica i da joj nije ništa problem za kupit. A i ona je skužila da ja nemam love, ali joj to nije bio problem. Nismo o tome pričali, ali nekako je pristala da će me financirati. Putovanja i takve stvari koje ja nisam mogao plaćati je ona. Naravno i ja bi ponekada kao pocastio, ali to je sve bilo u rangu koliko sam zarađivao. Prošlo je od našeg upoznavanja godinu i nešto sitno i mi se odlučili oženiti. Ne znam, u tom trenutku mi se činilo da je volim. Da želim biti s njom. Nisam toliko išao za novcima, ali nisam naravno ima kasnije problema što mi skoro sve plaća. Nekako sam se navikao na to i ona. Mi smo se oženili i ta bračna idila je trajala jedno 4 mjeseca. Dok ona nije okrenula cijelu priču i postala mi šefica. Šefica u smislu ona ima novaca, a ja radim što ona želi i može mi naređivati. Bilo je tu i ružnih riječi s njene strane i ima ih još uvijek. Znači ona mi kupuje stavri, ali se prema meni može ponašati kako želi. Što da vam kažem nego da sam poludio i požalio što sam ušao u taj brak. Otavio sam sve poslove koje sam radio prije. Taj brak traje već skoro 2 godine i koma mi je u njemu. I radi novaca sam u njemu i trpim svakodnevne uvrede. Užasno mi je. Ne mogu vam opisati kolko mi je teško. Ali ako sad odem od nje ostat ću bez svega i morat ću se vratiti u kuću svojih roditelja, a to ne želim. I dok nađem drugi posao će opet trajati mjesecima. Eto postao sam muška sponzoruša i ne znam kako da to promijenim. Sve ću izgubiti ako odem. Ne želim natrag u prošlost, a ne želim ni živjet s takvom ženom. Stvarno ne znam što da radim.
Nema komentara :
Objavi komentar