Pozdrav. Zovem se Kristina i imam 28 godina i iz Osijeka sam. Pišem o ovome jer iskreno ne znam da li je problem u meni ili u mom dečku. Znači prije 5 godina smo se upoznali. I živimo zajedno već 3 i nikako da me pita ono što želim već dugo. Da me zaprosi. Iskreno želim to od njega jer ga volim. Zaista mi se sviđa i on je osoba s kojom bi htjela biti u budućnosti. Moje su frendice već u barku, ali sram me uopće pričati s njima o tome. On je čovjek s kojim želim imati i djecu jednog dana. Ali mislim da neću tako brzo imati djecu ako se ne oženimo. Mislim da je to bitno. Ono korak po korak. Ali ovaj korak nikako da prođemo. Sve je išlo super i veza nam je odlična. Slažemo se i volimo. Mislim koliko ga poznajem on mene isto voli i zaista je dobar prema meni, ali nikako da me zaprosi. Nismo o tome razgovarali, samo o ozbiljnijem životu, a to se podrazumjeva brak valjda. Ali ostali smo samo na razgovoru koji nije definiran. I sad me zanima da li sam ja kriva ili on? Da li trebam nešto napraviti da to krene dalje u brak. Ili da čekam njaga za taj korak. Makar se bojim da to neće biti tako uskoro. Strah me iskreno išta o tome pitati da ga ne preplašom. Ne znam kako bi reagirao jer to nije mala stvar. Pa molim za savjet od drugih. Ako je netko imao iskustva u tome da mi pomogne.
Hvala puno.
Nema komentara :
Objavi komentar